-

Masaža je sigurno najstariji oblik lečenja koji je čoveku poznat. Čovek je počeo instinktivno da dodiruje bolna mesta na koži, bilo usled povrede  ili ujeda neke životinje i vremenom je tako počela da se razvija tehnika samolečenja, odnosno lečenja drugih članova plemena. Osim dodira rukom, u prvim masažama su se koristile biljke, pesak, blato i kamenje, da bi se poboljšao efekat masaže.

Danas masaža može predstavljati osnovnu terapiju ili biti nadopuna drugim terapijama kod određenih problema organizma.  Masaža se izvodi ručno ili pomoću aparata. Masaža utiče  na mišićni, živčani i limfni sustav. Razlikuju se masaža čitavog tela i lokalna / parcijalna masaža, dakle masaža pojedinih delova tela.

Davno, početkom 5. veka pre nove ere, čuveni grčki lekar Hipokrat, poznat kao otac medicine, napisao je da „trljanje labavog zgloba može da ga ojača, a previše ukočeni zglob može da se opusti ..."

Razvoj masaže u Kini odvijao se uporedno s razvojem akupunkture.  Japanci su pod utjecajem kineske akupunkture razvili  shiatzu (pritisak prsta), kojom su na poseban način, pritiskom prstiju i noktiju, vršili određeni oblik akupunkture, a iz čega se razvila modeerna šiatsu masaže.

Lekar rimskog cara Galen, naložio je povređenim gladijatorima masažu, ali kasnije i kao deo pripreme za bitku u areni. Celsius, rimski lekar, naglasio je efikasnost masaže u omekšavanju delova i jačanju ekstremiteta. Julius Cezar, koji je bolovao od neuralgije, svakodnevno se masirao zbog bolesti i glavobolje koja ga je mučila. Prvi zapis o sportskoj masaži nalazimo za vreme rimskog carstva u 4. veku u knjizi  Oribasiusa.

Masaža je u srednjem veku u doba lova na veštice proglašena neprimerenom metodom lečenja.  Srećom, renesansa vraća masažu kao deo života.

Poreklo reči masaža i dalje je nejasno. Neki tvrde da potiče od arapske reči mash, što znači lagano pritiskati. Drugi citiraju grčku reč massein - mesiti, mesiti.  Neki smatraju da je poreklo od latinske reči massare - gnječiti. Takođe je moguće da svoje poreklo duguje francuskoj reči masser - slediti. Činjenica da se u upotrebi reč prvi put susreće u francuskoj literaturi kada ovu reč koristi Lepage 1813 godine. Osnivač savremene masaže je bio u 18. veku šveđanin Per Henrik Ling.

Osnovni zahvati u masaži su: glađenje, gnječenje, lupkanje, trljanje i vibracije.

Uslovi za masažu

Za svaku masažu trebamo masera, pacijenta, prijatan prostor za masažu i podlogu - bilo da je u pitanju podloga na podu / strunjača ili  sto za masažu.

Efekti masaže

Masaža izuzetno blagotvorno deluje na sve sisteme i delove tela.

Nervni sistem se masažom može smiriti, tj. ublažavanje nervozne razdražljivosti.

Nesanica, napetost, glavobolja i drugi elementi povezani sa stresom reaguju na snagu dodira koji vraća mir i harmoniju. Masaža takođe može imati stimulativni efekat na nervni sistem, što dovodi do povećanja aktivnosti mišića, krvnih sudova i žlezda. To je slučaj sa letargijom i umorom.

Mišići održavaju ravnotežu opuštenosti i kontrakcije. Masaža opušta i isteže mišiće i meka tkiva tela i tako smanjuje grčeve i napetost. Umor i ukočenost mišića izazvani prekomernom aktivnošću, kao i toksične supstance nakupljene kao rezultat, smanjuju se kontrakcijom i opuštanjem mišića.

Poboljšana cirkulacija krvi i limfe u mišićima dovodi do povećanog protoka krvi, što doprinosi boljoj ishrani i rastu.

Ukočenost zglobova i bol zbog bolesti poput artritisa ublažavaju se uz masažu. Masaža olakšava kretanje i omogućava osećaj ugodnosti.

Masaža svojim dejstvom na regulacione centre centralnog i vegetativnog nervnog sistema stvara povoljnije uslove za rad kardiorespiratornog i mišićnog sistema. Kardiovaskularni sistem oseća blagotvorne efekte masaže, ona smanjuje pritisak u arterijama u venama i ubrzava protok krvi. Rad srca postaje redovniji. Takođe smanjuje visok krvni pritisak.

Osim toga se masažom stimuliše limfni sistem. Ubrzava protok limfe, što pomaže uklanjanju štetnih i toksičnih supstanci koje su se nakupile u našem telu koje je izloženo stalnom stresu. Masaža isušuje limfne sudove, stvarajući prostor za rastvaranje.

Tokom masaže disanje je usporeno i produbljeno. Izlaz iz pluća može stimulisati lučenje sluzi i bronhija.

Probavni sistem profitira od masaže jer ona direktno ubrzava pražnjenje debelog creva. Time masaža pomaže u varenju i uklanjanju hrane.

Koža koristi masažu - jer stimuliše žlezde, poboljšava njihovu funkciju i osigurava uklanjanje štetnih materija. Uklanjanje mrtve kože podstiče pore da ostanu otvorene, što poboljšava disanje kože i čini je glatkijom, elastičnijom, zdravijom i čvršćom. Usled masaže dolazi do dizanja temperature kože. 

Masaža ima umirujuće dejstvo na psihu i uklanja umor brže nego pasivno ležanje, a često može biti i zamena za kraće spavanje.

Masaža stomaka i leđa poboljšava aktivnost bubrega, tj.  smanjuje zadržavanje tečnosti u organizmu.

Masaža pomaže u ublažavanju PMS-a, tj. ublažava bol i ublažava simptome menopauze.

Masaža je odličan preventivni tretman koji je neophodan za održavanje zdravlja, a omogućava skladan život.

Naravno masaža može imati i kontraindikacije i zato je moraju obavljati stručni fizeoterapeuti koji će da vode računa o situacijama kada je zabranjeno masirati.